Стваралачко учење

,,Стваралачко учење обухвата:

а) стицање знања 

б) трансформацију знања 

в) критичко процењивање истинитости и вредности усвојеног градива.

Под стваралачким учењем подразумевамо вођење и оспособљавање испитаника да уче путем откривања истраживања, да у процесу учења откривају скривена и нова значења датих чињеница, да откривају  многе нове идеје, да развијају нове појмове, да формулишу креативније проблеме и да их на исти начин решавају, да састављају групе нових задатака и да их на нови начин решавају"

др Радивоје Квашчев

 Многа истраживања су показала да постоји позитивна, али ниска корелација између интелигенције и стваралаштва. Значи, постоје креативни појединци са просечном интелигенцијом, као што постоје натпросечни и високо просечни интелигентни појединци који истовремено нису креативни. Зато наставници треба сваком ученику у разреду да пруже могућност да се креативно испољи. Ученике треба водити кроз наставни процес тако, што ће им се омогућити, да увелико буду саучесници у том процесу. Омогућити им да у настави истражују, уносе нове садржаје, моделе понашања, да раде на свој начин и тиме потврђују своју властиту личност.

 Основна девиза сваке школе треба да буде: ,,Научити учити, научити постојати".

 Самоактивност, самоиницијатива, самоулажење и потврђивање у најразличитијим  видовима рада, учења, живљења, пут је до стваралачке личности.

 Стваралаштво је основа на којој треба да се гради савремени концепт васпитања и образовања.

Одскорашње Дете што станује ту где ја живим

Једну руку мени даје

А другу свему што постоји

И тако идемо утроје путем било којим.

Скакућући, смејући се, певушећи

И уживајући у нашој заједничкој тајни

А та је тајна сазнање, свуда и у сваком трену,

Да на свету нема тајне

И да све на свету вреди труда.

Фернандо Песоа: Вечити календар, стр. 22

Развој деце млађег школског узраста

Телесни развој

Дете из године у годину у овом периоду постаје за неколико цм више (од 3 до 5цм) и исто тако тежина деце је у порасту у просеку од 1,5 до 3 кг годишње. На тежину, више него на висину утиче квалитет и количина хране. Истраживања показују да су данашња деца у овом раздобљу виша и тежа него деца пре 50 година и то захваљујући бољим животним условима. Међутим, кости нису довољно чврсте, јер још траје процес окоштавања. Због тога су честе деформације скелета, ако дете неправилно хода или седи. Мишићи се брзо замарају и зато је потребно обратити пажњу на дечју активност и држање током дана у овом периоду.

Моторни развој

У овом периоду потреба за кретањем је велика и дете усавршава своје покрете. Оно је сада брже и спретније, па може учествовати у разним спортским такмичењима. Деца сада уживају да се играју лоптом, пливају, трче... Нарочито треба пазити на њихову смелост, јер она воле себе да прецењују па често долази до несреће.

Машта

Машта је већ врло развијена када дете пође у школу. Врло је жива, али нестабилна и без система. Настава почиње да усмерава дечју машту која постаје ближа реалном свету. Стваралаштво деце млађег школског узраста треба развијати, а важну улогу у томе игра и машта.

Пажња

Пажња је неопходна за школски рад. Трајност пажње за школски рад је највећа у јесен и преко зиме, док у пролеће попушта, у летњим месецима је најмања. Концентрација пажње је све већа из разреда у разред, нарочито када је детету сасвим јасно шта треба да уради. Постоје разлике међу децом у погледу обима, трајности, концентрације и дистрибуције пажње. Многа деца су расејана, пажња им није довољно концентрисана и активности су им површне, што утиче на дечје резултате у школи.

Памћење

Способност памћења расте у току млађег школског узраста. Са повећањем способности за памћење расту и способности учења. Дечје памћење постаје све трајније. За учење је нарочито важно вербално памћење које зависи од многих фактора: интелигенције, интересовања, да ли дете разуме оно што памти, пријатности градива и речничког богатства детета. Нека деца боље памте оно што је написано (визуелно памћење), друга оно што чују (аудитивно памћење), трећа оно што напишу (моторни типови), а четврта поједнако памте било како им изложимо материјал. Наставници и родитељи треба да теже да деца што више осмисле оно што памте, односно да децу истрајно воде логичком памћењу.

ИЗВОР: "Развојна психологија" Др Душан Д. Ђорђевић