Одскорашње Дете што станује ту где ја живим

Једну руку мени даје

А другу свему што постоји

И тако идемо утроје путем било којим.

Скакућући, смејући се, певушећи

И уживајући у нашој заједничкој тајни

А та је тајна сазнање, свуда и у сваком трену,

Да на свету нема тајне

И да све на свету вреди труда.

Фернандо Песоа: Вечити календар, стр. 22